Нисам најлепша. Нисам најбоља. Нисам најпаметнија. Али нисам као друге. 

Плачем. Не због тога што немам, научила сам да живим са тим. Постоје бољи од мене, али сам захвална онима који су увек ту поред. Који не гледају мане које имам, већ им је битан онај мањи број врлина. 

Сањам. И трудим се да снови постану стварност. Небитне гурам од себе. Терам срећу да ми се осмехне. Нисам дрска, али немам времена да причам о глупостима. Када одлучите да причате о томе како сам љубоморна, дајте ми добар разлог - на кога да будем?

Понашам се незрело? Да, волим да скачем улицом, певам кад сам срећна и вриштим кад осетим потребу за тим. И волим да седим код тате у крилу.

Не јављам се свима? Не, неки то не заслужују.

Трезна мислим, пијана говорим. Разочарам се, узвратим ударац и наставим даље. Изгубим неког, добијем другог. Грешим, човек сам. Али ја бар уживам!