’’Никада не очекуј да се нешто догоди, боље бити изненађен него разочаран.’’

А да ја вас питам, шта је са оним стварима које не очекујеш, а разочарају те тако јако, да не можеш да се повратиш после тога? Шта је са оним људима који причају једно, раде друго, па после причају нешто треће? Шта је са такозваним друговима који су спремни да те зајебу као ништа због тамо неке везе? Шта је са мушкарцима који се понашају као најгоре алапаче, илити боље речено АТЕНШН ВХОР? 

Лепо се напуцаш разно-разном хемијом, свака пета реч ти је ’теретана’, обучеш се онако како мислиш да је ИН, бацаш стотине евра на гардеробу, кад изађеш мораш да будеш у сепареу, и да пијеш виски јер си сељачина. 

Онда наваташ неку рибу, свидиш јој се на први поглед, док те не упозна. Таман се спремиш да је јебеш, кад, ОП, један викенд се убијеш од живота, дроге и алкохола, a другарицу не препознајеш, док бауљаш около.

После три дана раскинеш са том својом девојчицом, која после чује да си је преварио са другарицом, која је са њом много ближа него са тобом. Ти се наравно не сећаш ничега, али уместо да демантујеш све што се десило, ти изокренеш причу толико да испадне да те је твоја другарица спопадала, а ти јадан ниси могао да се одбраниш.

Посвађао си две најбоље другарице јер си сељачина, искомлексиран дечкић са трипом да си јако велики. А био си ми драг, мајке ми.

После свега тога, ти си зајебао свог најбољег друга. Зашто? ЈЕР СИ СЕЉАЧИНА.

А онда поред толиког недостатка морала и интелигенције, ти заиста приђеш својој другарици у граду, иако си се пре тога клео да си покушао да изгладиш њихово пријатељство. И после тога јој се не јављаш кад је сретнеш. Јер си сељачина, наравно.