Сви филмови у којима играм су трагични, тако да нема шанси да и овај не буде, посебно с обзиром на то ко игра главну мушку улогу.
Морам бар некад да помислим да све што ради, ради искључиво мени у инат. А кад се неко прокурчи, онда не зна да стане, само иде напред, јури буквално главом у зид, а никад да се заустави. Једноставно се понавља и никад му није доста.
У својој глави замисли нешто, и то је то, крај, можеш да га дуваш. И кидам се, вриштим у себи, а не могу да изустим ни једну реч. Почињем да се тресем, срце ми убрзано лупа, уста ми постају сува.
И само ми преостаје да спустим главу и одем, поражена од нечег што је далеко испод мене. Трудим се да искулирам, смејем се, и трудим да не заплачем, а кад крене да ми прича нешто, само окренем главу.
Остаје ми да се питам како и зашто смо до тога дошли.
