Дошао је и тај Бадњи дан. По дугогодишњој навици, долазе нам кумови, породица и пријатељи у стан. Послужење, вино, музика. Ујутру се иде до села у вински подрум, па за бадњак, ораси и новчићи су свуда, све по некој назови традицији. А онда кад се попије тих 25 купљених литара вина, па кад се начне и ово што су гости донели, постаје мало мање традиционално. Музика се мења, крећу хитови за широке народне масе, ’’Зек, зек, да л’ д’ умрем’’ и остало. Чаше се разбијају, црно вино просипа, игра се са туђим женама. ’Класична фешта.’

Кад се приближи поноћ, крећемо у цркву. Мислим биће доста људи, више него недељом на литургији, али ништа посебно. Међутим, у једној од 10ак цркава колико имамо у граду, не може да се уђе. Оба улаза су потпуно блокирана. Осврћем се мало око себе, посматрам гужву и имам шта да видим - пијани тинејџери, родитељи који вуку малу децу са собом (којима је време за спавање увелико прошло, ипак си од 5 година још увек мали за поноћну службу), девојке уверене да су изашле у град, фризура, шминка, минђуше и бунда су на месту, а старији људи, и они редовни у цркви не могу да уђу. Сад је то постала мода, ало! Хајде да одемо до цркве, бићемо виђени. Ено га Маре, идем да га цмокнем. Ијаоо стигла ми је порука, прочитаћу је, нема везе што се крстим другом руком и мумлам речи молитве коју наравно не знам. Лепо смо се провели, баш, баш.

Како ноћ одмиче, почиње да ми вибрира мобилни. Углавном су у питању стихови скинути са интернета, или прослеђене песмице, километарске поруке које стварно не могу да читам у 4 ујутру. А понеко пошаље и ’Срећан Божић’, па одкад се то молим лепо честита? Мислим да су две речи - Христос се роди - сасвим довољне.

После ручка сам се улоговала на Фејсбук. Скролујем низ почетну страну, и читам статусе ’извукла сам динар из чеснице’, ’добио сам већи део колача’, ’ћурка је укусна’, ’било је до јаја синоћ у цркви’. Све то прате линкови песама Баје Малог Книнџе, постављени од стране људи који имају потпуно супротна уверења од оних из његових песама, али то је тотално небитно, сви смо ми огромне патриоте при празницима.

Уместо што сте се исељачили за ова два дана, могли сте да прочитате негде или евентуално да питате бабу, деду да вам кажу како се прославља Божић. Заправо, један породични ручак би био сасвим довољан, али како то објаснити овим модерним генерацијама?

Било како било, мир Божији, Христос се роди.