Само ретки виде моје право ја. А сви остали само оно што сам ја изабрала да покажем. Има толико тога још о чему немате појма. И ја сам саградила тај зид. Не да блокирам све, већ да видим коме довољно значим и ко ће га прескочити. А моје име мора да је толико укусно кад је вечито у вашим устима. И онда сам да сам нешто, кад ме чак и људи које не познајем мрзе. Треба једном у мојој обући да прошетате па да ми судите. А, у ствари, ко сте ви уопште па да ми судите!? Нисам савршена и не желим да будем. Али пре него што уперите своје прсте у мене, будите сигурни да су ваше руке довољно чисте. Једноставно вас не волим. Неки мисле да сам луда и дебил, али моја стварност је само другачија од пишљиве ваше.
И зависни мрзе само ствари које не могу да имају и људе на чијем месту никада неће бити. А знате шта? Завист је болест. Док то не схватите, само наставите да кењате. Можда једном, за неких 30 година и кажете нешто паметно. Али девојке као ја не свраћају више ту толико често. Морате да научите да ме волите и поштујете, јер ако ме мрзите само губите ваше пишљиво време. Јер не можете да ме победите, а камоли да ми се придружите. И само желим да кажем да како те људи третирају - то је њихов проблем, а како ти одреагујеш, то је твој...
