Направим неку глупост понекад да ми не би било досадно. Мени су моје глупости баш супер. Посебно све оне грешке, и сви они који су ми били грешка. Гледам да се не кајем ни због чега, по принципу - ако ми је у том моменту било лепо, значи нисам погрешила што сам то урадила. И опет бих.
Могу ја да се правим до сутра да ћу да окренем нови лист од понедељка, рукопис ће ми увек остати исти, и то је океј. Колико ми је старијих рекло да се зајебавам сад док је време, да је њима жао што нису више глупости направили у мојим годинама. И држим се тога.
Ја кад год покушам да пробудим ово дете у себи оно ми каже ’ево мама сад ћу, још само 5 минута’, и ето.
Шта сам све радила из пристојности, неки не би ни за хонорар, и онда ми је синуло - УЖИВАЈ МАЛО. А за све ове бабе што ми причају да у ЊИХОВО ВРЕМЕ то тако није било, ајде се ви лепо вратите у ваше време без ТВа, хиспано-турских-индијских серија и лекова за притисак па да вас видим!?
Укапирала сам да, ако желите да будете срећни морате да завршите започете ствари -флашу вина, кутију лекова, штанглу чоколаде, до пола испушен џоинт. И онда је океј.
По мени је сасвим океј претерати, само пазите да не претерате у претеривању.
